Смрт палеолитска

Неколико цртица из ЧОВЕК И СМРТ Едгара Морина (1981, БИГЗ). Подвлачења су моја.

На границама ничије земље у којој је прачовек прешао из „природног“ у људско стање оруђе представља уредни, научним захтевима примерени пасош људскости. Отуд и назив homo faber. Одређења човечанства и доба у његовој преисторији подударају се са одређењима и стадијумима развоја оруђа којима се оно служило.
Али постоји и други, за осећања везани пасош, којим се не бави ниједна методологија, који није увршћен ни у једну класификацију нити обухваћен било каквим објашњењем, ни оверен, али који открива нешто што узбуђује. Тај пасош је гроб, то јест брига о мртвима, односно брига у вези са смрћу. Неандерталски човек
није био, као што се говорило, бесловесно биће; он је сахрањивао своје мртве.

Оруђа од неуглачаног белутка и трагови огњишта први су нам указали на нови смер у коме је човек био прошао. Међутим, други, по нашем мишљењу још упечатљивији докази очовечавања ускоро су се придружили оним првим: те доказе представљају гробови. Неандерталски човек није само сахрањивао своје мртве, него их је понекад и заједно сахрањивао на једном месту. То више није у питању нагон, него зачетак људске мисли, који се испољава у некој врсти „побуне против смрти“.

Смрт примитивног човека била је исто толико прозаична колико и оруђе којим се он служио. Мртви су били потпуно налик живима; они су поред њих стављали намирнице, оружје, уловљену дивљач, веровали да њих обузимају разне жеље и да они падају у јарост. Једном речи мртви су живели телесним животом.

У мустеријанском периоду средњег палеолитика мртваци су били сахрањивани, то јест на њихове посмртне остатке биле су стављане гомиле камења, које су прекривале нарочито његову главу. Касније су, како изгледа, у гроб бивали стављани покојниково оружје, његове кости и намирнице. Његов костур је бивао обојен неком супстанцијом загасито црвене боје. Да ли је камење било стављано на гроб да заштити покојника од животиња, или зато да му онемогући повратак међу живе?

Смрт је према томе, на први поглед нека врста живота у којој се на овај или начин продужава индивидуални живот. Виђена из те перспективе, она не представља једну „идеју“, него једну „слику“, једну метафору живота, један мит.
Одиста, у најстаријим забележеним вокабуларима смрт још не постоји као појам: о њој се говори као сну, путовању, рођењу, болести, несрећном случају, уроку, уласку у обитавалиште предака, а најчешће се говори о свему томе истовремено.

Крајња тачка на њеном северу

Кад год сам живео у Берлину, ја сам, често, прелазио у Данску и једном сам ишао од места до места, старим железницама, поред мора, све до крајње тачке на њеном северу. Тамо, у Скагену, из хотела, излазио сам, по песку, све дотле, док не би нестао у мору. Тада сам спазио на спруду једно сломљено, галебово крило, које сам, за успомену, фотографисао. Када сам изазвао негатив, нађох, да сам, на тој слици, снимио и своју сенку. Случајно.

Милош Црњански, КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА („Римске ноћи и дани“)

Шта је садржавала прва фијока (Џојс, УЛИКС, срб/енг)

Šta je sadržavala prva fijoka, koju je otključavao?

Pisanku sa šarenim omotom, vlasništvo male Milly (Millicent) Bloom, u kojoj su na nekoliko strana bili ucrtani geometrijski likovi pod naslovom Tatica, a koji su predstavljali okruglu glavu sa 5 nakostriješenih dlaka, 2 oka, gledana s profila, tijelo potpuno en face sa tri velika puceta, sa 1 trokutastom nogom; 2 izblijedjele fotografije kraljice Aleksandre od Engleske i glumice i profesionalne ljepotice Maud Banscombe; jednu božićnu razglednicu, sa slikom parazitske biljke i potpisom MIZPAH, datum Božića 1892, imena pošiljaoca, g. i gđa M. Comerford, stih O Božiću primi naše želje: zdravlje, sreću i veselje, krajičak štapića crvena pečatnog voska, napol rastopljena, iz zalihe i skladišta gg Helly, d.s.o.j., Dame Street 89, 90 i 91, škatulju grosa (12 tuceta) pozlaćenih pera „J“ iz istoga odeljenja iste tvrtke; stari valjkast pješčanik s pijeskom koji se također valjao: zapečaćeno (i nikada otpečaćeno) proročanstvo, ako se izglasa Home Rule Bill Williama Ewarta Gladstonea od godine 1866 (koji nikad nije bio izglasan); ulaznicu br. 2004 za bazar priređen na dan sv Kevina u dobrotvorne svrhe, cijena 6 pensa, 100 zgoditaka, jedan dječji list, ponedjeljak sa malim *p*, koji je glasio: veliko „T“ Tatice, zarez, veliko „K“ kako je tebi, upitnik; veliko „M“ Meni je dobro, tačka, novi redak, potpis sa zavojitim šarom, veliko „M“ Milly bez tačke; kamejski broš, vlasništvo pokojne Ellen Bloom (rođ. Higgins); 3 lista pisana na pisaćem stroju, naslovnik Henry Flower, poste restante, Westland Row, šalje Marta Clifford poste restante, Dolphin’s Barn; transkribovano ime i adresa odašiljaču triju listova u obrnutom abecednom punktiranom, četverorednom kriptogramu, bez vokala, u bustrofedonu: N IGS [WLUU. OX] W. OKS. MH/Y.IM: novinski izrezak iz engleskog tjednika Moderno društvo o tjelesnom kažnjavanju u djevojačkim školama; crvenu vrpcu koju je 1889. krasila uskršnju pisanicu; dva djelomično odmotana prezervativa s rezervoarom, kupljena putem pošte, poštansi pretinac 32, Charing Cross, London W. C.; 1 mapu sa dvanaest omotnica s postavom svijetložute boje i listovnim papirom tanko liniranim, s vodenim znakom, broj kojih je sada bio smanjen za 3; nekoliko austrougarskih moneta; 2 kupona Kraljevske privilegirane ugarske klasne lutrije; neko slabo povećalo; 2 erotske razglednice, koje prikazuju: a) usno koitiranje između neke gole senorite (pogled odostrag, gornji položaj) i gologa torera (prednja strana, donji položaj), b) analnu defloraciju, prikazujući redovnika (sasvim obučena, oborenih očiju) i opaticu (napol odjevenu, uzdignuta pogleda, obje razglednice kupljene putem pošte, poštanski pretinac 32, Charing Cross, London W. C.; novinski izrezak o ponovljivanju starih smeđih cipela; poštanska marka od 1 penija, gumirana, despikove boje, iz doba vladavine kraljice Viktorije; tablu s mjerama, što ih je Leopold Bloom pribilježio prije, za vrijeme i nakon dvomjesečne upotrebe Sandow-Whitelyove sprave s koturima za vježbanje (za muškarce 15 šilinga, za atlete 20 šilinga) grudi 71 cm, nakon udisaja 73,8 cm, biceps 22,8 cm i 25 cm, podlaktica 21,6 cm i 22,8 cm, bedro 25,4 cm i 20,6 cm, list 28 cm i 30,6 cm; prospekt Taumaturga, univerzalno sredstvo protiv bolesti debeloga crijeva, šalje Taumaturg izravno, Conventry House, South Place, London E. C., naslovljen na gospođu L. Bloom s kratkom pismenom uputom, koja počinje ovako: Vrlo poštovana gospođo.

Džems Džojs, ULIS, prev. Zlatko Gorjan, Dereta 1992, str. 860 (pretposlednje poglavlje)

Наставите читање