космизам (грч. kósmos) — узимање свемира и појава у њему за предмет уметничког, обично књижевног стварања. космички (грч. kósmos) — васионски, васељенски, светски; астр. космички излазак звезде излазак звезде заједно са Сунцем; космички залазак залазак звезде заједно са Сунцем; космички зраци зраци који непрекидно долазе из свемира на Земљу, одликују се великом продорном моћи (180 пут већом од моћи Рендгенових зракова). космоглобус (грч. kósmos, лат. globus) — справа за приказивање појава у васиони. космогонија (грч. kosmogonía) — учење о постанку света; митско тумачење створења и постанка света (предмет многих песничких и др. дела). космограф (грч. kósmos, gráphō) — описивач света, описивач васионе. космографија (грч. kósmos, graphía) — наука која описује и приказује опште црте васионе (неба и Земље), наука о васиони, тј. о свима небеским телима (проучава положај, даљину, физичка својства и кретања небеских тела, као и силе од којих зависе њихова кретања). космодром (грч. kósmos васиона, drōmos пут, стаза) — уређена површина земљишта са објектима, инсталацијама и уређајима за смештај, одржавање и лансирање ракета са васионским летелицама. космозое (грч. kósmos, zōon животиња). — пл. жива бића васионе; хипотеза космозоа схватање С. А. Аренијуса (1859) и др. по којем живот на Земљи није постао путем празачећа, него се у клицама одувек налазио у супстанцији васионе, одакле је са метеоритима, космичким прахом или путем светлости, дошао на Земљу. космозофија (грч. kósmos, sophía) — испитивање васеионе путем интуитивног размишљања. космократија (грч. kósmos, kratéo владам) — в. космархија; владање светом, нпр.: папизма. космологија (грч. kosmología) — теорија васионе као уређене целине и општих закона који владају њоме; фил. онај део метафизике који расправља о идеји света као целокупности свих појава у простору и времену; космика. космолошки (грч. kósmos, logikós) — који припада космологији, који се тиче космологије; космолошка разматрања разматрања о васиони као уређеној целини и оштим законима који у њој владају; космолошки доказ о постојању бога теол. на основу чињенице што постоји васиона закључује се да мора постојати и први узрок васионе, нешто безузрочно, безусловно, апсолутно, а то је бог (један од главних доказа хришћанске догматике). космонаут (грч. kósmos, naútēs морнар) — онај који лети у космос, на планете; уп. астронаут. космонаутика (грч. kósmos, nautikē вештина пловљења) — наука која се бави решавањем проблема лансирања летелица (са посадом или без ње) у васиону, њиховог кретања у васиони (космосу) и повратка на Земљу. космонизам (грч. kósmos, mónos сам) — фил. поглед на свет који гледа на васиону, заједно са човеком и свим што је човечанско, као на једно велико јединство и целину, а на дух као огледање васионе. космономија (грч. kósmos, nómos закон) — наука о законима који владају васионом. косморама (грч. kósmos, órama поглед, призор) — слика света, низ слика које представљају разне делове васионе. космос (грч. kósmos) — свет, свемир, васиона, васељена. космоскопија (грч. kósmos, skopéō посматрам) посматрање васионе. космотеизам — (грч. kósmos, theós бог) фил. учење да су бог и свет (васиона) једно; уп. пантеизам. космотеологија (грч. kósmos, theós бог, logía учење, наука). — теол. учење да постоји бог на основу чињенице што постоји свет, који је морао имати свој праузрок и свог творца. космофизика (грч. kósmos, physikē) —испитивање природних закона који владају васионом. космофил (грч. kósmos, phílos) — пријатељ васионе.

биберасти мољци мајстори су камуфлаже
у стадијуму ларве могу да мењају боју
своје коже да би се стопили са околином
чак иако не виде ту околину.
после узгајања више од 300 ларви
британски истраживачи некима од њих
засенили су вид црном фарбом (коју
су ларве касније одбациле и остале неповређене)

ларве су биле смештене у кутије са белим,
зеленим, смеђим или црним штапићима
и дато им је време да се прилагоде
када су истраживачи отворили кутије
установили су да су скоро све гусенице
— са видом или без вида —
промениле боју свог тела у складу са бојом штапића
у кутији
истраживачи су потом преместили гусенице
у нове кутије са штапићима две различите боје
80 посто инсеката изабрало је
да почива на штапићима
који су се слагали с бојом њиховог тела

Нађена поезија према Војислав Деспотов, ЧЕКИЋ ТАУТОЛОГИЈЕ (парафразирано):

Као и у случају фотографије или радова Дишана и Ендија Ворхола, нађена поезија је издвајање парчића сирове цивилизације и излагање у оквирима препознавања уметничког дела и простора (рам, музеј), чиме се насликаном или просто изложеном предмету из свакодневнице придају мит и и функција уметничког дела. Поштује се један екстравагантан принцип: да је уметничко дело само оно што постоји; непостојеће творевине, смишљене у кабинету др Мабузеа, естетски су отпадак.

Преписивачи стварности почињу вредно да раде на изоловању комадића реалне околине те њиховом преформулисању у поетску реалност. Развојем штампарства и других медија омогућава се распрострирање различитих писаних порука које представљају пасивна поетска стања. Песник их потпаљује, активира; пронашавши их, локализује их и ре-интерпретира у „неочекиваном медију“: на хартији, на изложби, на профилу — ухваћеном поетском функцијом, издвајањем у поетски простор, он враћа једну активирану естетику тамо где је и настала, у свет, у град, на улице.

Скретање пажње на пасивну поетску општост цивилизације јесте, према томе, кључна радња НАЂЕНЕ ПОЕЗИЈЕ — сигнализирање испуњености околине уметничким делима која чекају да буду уметничка дела и која су се неопажено помирила са свакодневном, потрошачком и информативном свешћу.

Posmatranje žaba, kao i posmatranje ptica,
Iziskuje strpljenje i upornost. Poput
Zaljubljenika u ptice, mi imamo liste
I sopstveni žargon. Time se bavimo
U čudnim satima,
Borimo se s komarcima i nosimo zatvorene
Cipele da bismo se zaštitili od zmijskih ujeda.
U svetu koji vrtoglavom brzinom gubi žabe
Naša putnička grupa usredsređena na vodozemce
Uputila se u Kostariku da ih pronađe.

slika viteza u položaju
molitve koji leži celom dužinom opružen na odru

značenje u proricanju:
budnost usamljenost isposnički mir ignanstvo
grob i mrtvački sanduk

(ovo poslednje uticalo je i na sliku)

u obrnutom položaju:
mudro vođstvo obzir štedljivost tvrdičluk 
oprez testament

mapa palestine posle sporazuma u oslu izgleda kao nebo prekriveno oblacima.

kao što između zvezda postoji prostor,
i kao što hiljade ostrva Indonezije okružuje more,

palestina , oko svojih zvezda na mapi,
ima vojne kontrolne punktove i teritoriju koju kontrolišu Izraelci.

Мирта, медитеранска биљка са зимзеленом лис-
товима и белим цветом.
Венац од мирте јесте невестински венац, Миртил је, иначе,
био кочијаш Еномаја, митског краља Пизе,
којем је проречено да ће умрети када му се кћи уда.
Зато је на такмичење на кочијама позивао све просце,
које је на крају, као победник, пробадао копљем.
Једини који гаје, преваром, надмудрио, поткупљујући Миртила,
био је Пелоп.
Овај митски мотив одушевљавао је песнике сенти-
ментализма: две Геснерове идиле о Миртилу и Дафис превео
је Јован Хаџић.

<!–[if gte mso 9]><![endif]–><!-[if gte mso9]>Normal0falserfalsefalseSR-USJAX-NONE<![endif]–><!–[if gte mso 9]><l[endit]–><!-[if gte
uploaded mso 10]>

/* Style Definitions */
table.MsoNormalTab|e
{mso-style-name:“Table Normal”;
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshowzyes;
mso-style-priority:99;
mso-style-parent:“”;
mso-padding-alt:0in 5.4pt Oin 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001 pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:12.0pt;
font-family:Cambria;
mso-ascii-font-family:Cambria;
mso-ascii-theme-font:minor-Iatin;
mso-hansi-font-family:Cambria;
mso-hansi-theme-fontzminor-latin;}

<![endit]–><!–StartFragment–>Predivne obale novog sveta. Visoka drveća, peskovite obale. Izuzetno je predivno. Drveće više od bilo kojeg drveta koje sam video. Predivne obale novog sveta. Pesak izgleda meko i glatko. Sunce je visoko u nebu i osećam da mi se toplina razliva preko obraza. <!-EndFragment–>

Верленоv стих кога се нећу сетити је написан
оближња улица забрањена мојим корацима јe саграђена
огледало које ме је последњи пут видело видело ме је двапут
врата која сам затвоpио до краја света још су дрво мајстора