Prošlog meseca (15jun23) je u Digitalnom omladinskom centru održan skup posvećen srpskoj postmodernoj književnosti pod nazivom „Probisveti u biblioteci“. Organizatori su bili KCV „Miloš Crnjanski“ i Institut za književnost i umetnost, a prašinarski deo organizacije odradili smo Sneška i ja. Nije što je konferencija moja, to jest naša — zapravo, Sneška je odradila mnogo veći deo posla u organizaciji od mene, tako da je najispravnije reći „njena“ — elem, nije što je Snežina, ali konferencija je bila lepa i zabavna.

Izvorno englesko ime ovog međunarodnog skupa, koje smo promenili natrag na srpski nepitajtezašto (jer se ne sećamo), glasilo je „Rogues at the Library“. Sneška i ja smo mislili da je ime savršeno, budući da je okupljanje bilo posvećeno posebnoj grani naše postmoderne književnosti, autorima tzv. Mlade srpske proze — tipovima i tipicama koji su kombinovali složene međutekstualne strategije postmoderne proze sa čistim zezanjem, izmotavanjem, pankerisanjem i podrivanjem. Ako zamislite krosover između Borhesa i BB Showa nećete biti daleko. Postmoderna književnost zna imati reputaciju kao naporna ili kriptična, ali radovi stvaralaca poput (ranog) Basare, Đorđa Pisareva ili Ljubice Arsić pre svega su urnebesni & pisani kao intertekstualni, formalistički, samoironični, apsurdni književni fazoni. U čitanju Mlade srpske proze uživate ako vam je IQ 300 ili ako vam je IQ 30; sredine mislim nema.

Na skupu sam izlagao o fotografijama i fotomontažama u delima Save Damjanova. Izbor je naravno nepotistički. Ne samo da u Savinim knjigama uživam i u slobodno vreme, već mi je Sava formalni i neformalni mentor, kao i prijatelj. Nemam mnogo prilika da izlažem o ljudima koje volim i privatno, a ne samo tekstualno, tako da je za mene Snežanina konferencija bila poseban gušt. Između ostalog sam u izlaganju govorio o delima Džoela-Pitera Vitkina, značajnog američkog transgresivnog fotografa čije je slike Sava inkorporirao u nekoliko svojih proznih radova. Otuda konjski penis u pozadini nekih fotografija.