[…] И для человека, идущего 1000 верст, непременно нужно сказать себе, забыв о конечной цели, «нынче я приду за 40 верст на место отдыха и ночлега» […]
____
[…] Čoveku koji ide hiljadu vrsta preko je potrebno da, zaboravivši krajnji cilj, kaže sebi „danas ću kad pređem četrdeset vrsta doći na mesto odmora i prenoćišta“ […]
(Lav Nikolajevič Tolstoj, RAT I MIR, prev. Milovan Đ. Glišić, tom IV, knj. 2, pogl. XIX)
Dvesta dana blokade na FFUNS: jedan nevidljivi semestar. Dok ne bude pravde za žrtve & dok oni sa krvavim rukama ne budu procesuirani, vidimo se na ulici. (
Recently, Wembanyama was at the end of one of Sanderson’s books, Words of Radiance. He was at the climactic finish of the 1,087 page tome as he lay in bed.
„I had to stop, because I wanted to save it for game day.“
Wembanyama picked the book up again the next morning, finishing it before facing off against the Pistons. Energized by the story, he put up the first triple-double of his career, finishing with 16 points, 12 rebounds and 10 assists in the Spurs’ sixth win of their season.
Nakon uspešnog detektivskog zadatka negde na Bliskom istoku, Herkul Poaro se vraća kući. Ukrcavajući se na Orijent ekspres — raskošnu i krajem XIX / početkom XX veka popularnu voznu liniju između Carigrada i Pariza — čuveni istražitelj mašta o zasluženom predahu između dva posla. Malo razgledanja okoliša, malo čaja, duvana, skin kera, lepih ručkova i sna na truckavim voznim točkovima — i biće kao nov. Ali odmora za Herkula Poaroa nema. Negde u Kraljevini Jugoslaviji, između Vinkovaca i Slavonskog Broda, voz staje zarobljen nanosima snega. Iste noći, u kupeu do Poaroovog dešava se ubistvo. Ko je od 10+ putnika u voznim kolima svedok, a ko osumnjičeni? Ko govori istinu, a ko laže ne samo o zločinu — nego i o svome identitetu? I ko je uostalom sama žrtva, i šta je uradila da zasluži tako nasilnu i proračunatu smrt?
UBISTVO U ORIJENT EKSPRESU engleske spisateljice Agate Kristi (Agatha Christie, MURDER ON THE ORIENT EXPRESS, 1934, Collins Crime Club; prvi prev. Nevena Cerović, 1958, Beograd: Kosmos) svojim se zapletom, tokom i raspletom ističe kao jedan od najneobičnijih klasičnih detektivskih romana. Čitava se istraga odvija samo u jednom vagonu — u stotinjak kvadratnih metara sve sa hodnicima — tokom nekoliko časova. Otežavajuća je okolnost i egzotična galerija putnika svih staleža i etniciteta koja uljučuje: mađarske plemiće, ruske kneginje, engleske batlere, italijanske mutivode, američke detektive, švedske misionare, nemačke služavke; guvernante, vojnike, turiste i biznismene.
Deluje nenormalno? Zato što jeste. Herkul Poaro i njegovi pomoćnici nemaju na raspolaganju napredne policijske alate, mogućnost tabananja gradom i zemljom, pomoć lokalnih organa reda, niti ma kakvu sigurnu proveru činjenica i izjava. Sve što im je pri ruci jeste šačica materijalnih dokaza i tuce zbunjujućih svedočenja. I naravno: pamet. Poaro zločine uostalom ne rešava forenzikom, već psihologijom i meditacijom. Ali ovaj je slučaj lud i vremenom postaje sve luđi, a ne sve jasniji. (Jedan od likova izriče: „Ovo je neverovatnije od bilo kog detektivskog romana koji sam ikada pročitao!“; Drugi dodaje: „Ludnica, eto šta je ovaj slučaj — prava ludnica!“). Histeričan zaplet proizvešće i histeričan rasplet, jedan od najpoznatijih u žanru.
Glavni lik je: samouveren, kul, bogomdanog talenta i vatreno posvećen svom kreativnom radu; ali je i samodestruktivan, loš komunikator, emotivno nezreo i slep za druge. To ga čini izvanrednim umetnikom ali osobom štetnom po svoje bližnje. Ovo je premisa svakog biopica o svakom zabavljaču čijem usponu prisustvujemo tokom njihovih formativnih godina. Takve filmove posebnim ne čini ovaj ustaljeni obrazac, već kopanje ispod epidermisa: koji su to tačno đavoli koji gone Elvisa, Džonija Keša, Fredija Merkjurija, Vitni Hjuston, Reja Čarlsa? Sa kojim se strahovima suočavaju, koje im traume ne daju mira; šta je uzrokovalo da, pored planetarne popularnosti, privatno budu rasuti i povređeni?
Osim koncepta zajedničkog svim delima istog žanra, THE COMPLETE UNKOWN druge teme nema. Film je prepričavanje događaja iz dvadesetih godina života američkog muzičara Boba Dilana, za sada jedinog kantautora ovenčanog Nobelovom nagradom za književnost. Istraživanja njegovog lika nema; samo dramatizacija scena iz biografije. Kada su ti događaji dosadni — život ni za poznate nije drama po difoltu — umesto njih su izmišljeni melodramski zapleti koji su, kao i svaka melodrama, naoko emotivni a zapravo jeftini, dosadno teatralni i stoga bez utiska.
(Najdirljivije scene odvijaju se u jednom sporednom toku, kojim se priča pametno otvara i spretno zatvara, jer nema ničega u ostatku filma ni blizu toliko emotivnog i moćnog: Vudi Gatri, ostareli muzičar amerikanskog folka, nekada moćni aktivista, poput Njegoša već u legendi zahvaljući pesmama za koje narod misle da su narodne umesto njegove, star leži u bolnici u Nju Džerziju — daleko od Zapada, gradova, publike, festivala — gde polako vene od zlokobne neurodegenerativne bolesti. On više ne može ni da priča, a kamoli da svira i peva. Zglobovi su mu zgrčeni, a lepo lice krivo. Bolnička je nega za njega palijativna, a ne terapijska. Večeri provodi slušajući tihe pesme (bolnica je je li u pitanju) koje mu peva prijatelj Pit Siger, još jedan iz kanona američkog kaubojskog folka. U njegovu sobu ušeta dečak koji ga smatra idolom. Dečak se zove Bobi Dilan. Vudi njegovu novu muziku sluša bezizražajno, jer njegovi mišići više ne mogu ni da se osmehuju. Ali u očima se vidi ushićenje. Stari velemajstor na kraju upoznaje novog čuvara vatre. Vudi Gatri nikada neće napustiti tu bolničku sobu niti će ikada uzeti gitaru u ruke, ali postoji neko ko će njegovu muziku i nakon njega očuvati na ovom svetu. Bob Dilan od Vudija Gatrija dobija njegovu usnu harmoniku. Počinje film.)
Elem, Bob Dilan ovde je bezličan filmski lik. Timoti Šalame, koji Dilana igra, poput Dilana mumla, gleda ispod oka i ide neuredne kuštrave kose. Izuzev imitacije muzičarevih manira, Šalemeova pojava je tokom celog filma i dalje samouverena, previše sigurnog hoda i neprirodno dominantnog ophođenja — čak i u prvoj polovini filma, kada je Bob Dilan klinac iz provincija koji trbuhom za kruhom dolazi u veliki Njujork. Timoti Šaleme je veliki & vreo holivudski glumac, i svojom veličinom zrači uprkos tome što uloga možda ponekad zahteva skrušenost, zbunjenost, radoznalost ili skromnost. Time se Bob Dilan sa kraja filma — kada ga vidimo kao sveameričkog fenomena kojeg saleću na ulici — ne razlikuje od Dilana sa početka priče — odrpanog momka sa gitarom i fasciklom ručno pisanih pesama. U oba slučaja, Dilan je holivudska zvezda koja zanimljivim glasom govori replike druge, muzičke zvezde. Film o ničemu sa nikim u glavnoj ulozi.
Ringlov u blizini OŠ Prva vojvođanska brigada @ Novo naselje uvek je prvi vesnik proleća. Još malo i svakom će se žbuniću, cvetiću & grani hlorofil napumpati do rasula, u metastazi žutila u ruja, kako reče Ivan V. Lalić u sonetu „Nikad samlji“. Volim poslednji stih tog pesmičuljka: „Vazduh je trudan od blagovesti“. Vidimo se u Beogradu.
Novi blokadni čitalački klub na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu @blokada.ffuns održaće se, kao i do sada, u petak (27dec24) u 13:00. Tema našeg novog razgovora biće odabrana poglavlja iz remek-delca postmoderne književnosti Džulijana Barnsa ISTORIJA SVETA U 10½ POGLAVLJA (Geopoetika, 1994, prev. Ivana Đorđević i Srđan Vujica; Julian Barnes, A HISTORY OF THE WORLD IN 10½ CHAPTERS, 1989, Penguin Random House), a moderatori će biti naše kolege sa Odseka za anglistiku. E-formate knjige ne smemo da javno delimo budući da je u pitanju komercijalno izdanje, ali dosadašnja dela našeg ČK možete pronaći u Dropbox folderu dostupnom putem qr koda na nekom od prethodnih najavnih plakata.
Dok se ne ispune zahtevi studenata, biće blokadnog čitalačkog kluba — uključujući i još nenajavljeno praznično izdanje u okviru Novogodišnjeg programa. Očekujte dakle književna druženja barem jednom nedeljno — a možda i više! — sve do oslobođenja. Najave slede uskoro. Vidimo se!
Filozofski je fakultet u Novom Sadu u blokadi do ispunjenja svih studentskih zahteva, ali obustava nastave ne znači i obustavu učenja. Trenutno se na blokiranom FFUNS održava pravi mali andergraund humanistički seminar oblikovan i uređen od strane više nego voljnih studenata i profesora svih studijskih grupa. Blokadni čitalački klub samo je jedan od programa: do sada su se održale ili se planiraju održati različite kulturno-obrazovne mikromanifestacije poput jezičkih klubova, umetničkih radionica, filmskih projekcija, dramskih predstava, okruglih stolova i gostujućih predavanja. Budite na vezi sa ovlašćenim kanalima komunikacije, odn. studentskim mrežnim profilima, za novosti o nastupajućim događajima.
Istovremeno ću nastaviti da delim čitalačke materijala svojih kurseva; lično sam uvek patio što univerziteti čuvaju silabuse i sa njima povezane foldere tekstova, udžbenika i nastavnih sredstava pod ključem — zašto ne bismo i mi stranci mogli videti o čemu se radi na Lekovitom, aromatičnom i začinskom bilju, predmetu iz prvog semestra treće godine OAS studijskog programa Voćarstvo, vinogradarstvo & hortikultura Poljoprivrednog fakulteta UNS? — te se nadam da će moje deljenje biti na polzu onima što dele sličnu radoznalost, kao i simpatije prema ideji neformalnog, samostalnog, celoživotnog učenja.
Na slici je jedna od radnih verzija čitanja na master predmetu Uporedno proučavanje južnoslovenskih književnosti. Kurs deli nekoliko profesora, pa mu se i program redovno osvežava; ove sam se godine odlučio za tematske časove i lektiru što uključuje, pored makar dva YU dela, i makar jedno iz evropske ili svetske književnosti.
Kurs smo počeli razgovorom o književnom prikazivanju iskustva Prvog svetskog rata, sukoba koji je iz temelja prodrmao zapadnu civilizaciju i njenu umetnost. Drugi čas bio je posvećen priči o tzv. künstlerromanu, podvrsti bildungsromana: bildungsroman je priča o životnom, mentalnom, emotivnom i intelektualnom razvitku pojedinca od mladosti pa do (koliko-toliko!) zrelih godina, odn. trenutka sazrevanja; künstlerroman je isto to, samo mladi junak ima još i taj baksuz, pored svih ostalih razvojnih nevolja i samopreispitivanja što ga tokom odrastanja spotiču, da je umetnik. Treći čas nastavlja priču o ispovednoj vrsti književnosti — u pravcu zatvorskih zapisa. Najsočnija je poslastica ovde izvanredni Zupanov roman; u Vitomilu Zupanu bila su dva vuka — jedan samodestruktivna bitanga, alkos i pornografski manijak, a drugi učenjak što je na rolnama zatvorskog wc papira pisao eseje o antičkoj filozofiji. Sledeći čas, o vešticama, posvećen je zapravo retellinzima južnoslovenskih usmenih verovanja o prezrenim čarobnicama i ženama-đavolima. Da veštice mogu same da pričaju priče o sebi, umesto da predanje o njima prenosi patrijarhat, kako bi te pripovesti izgledale? Dubravka, Periš, Miler et al. svoje postmoderne bajke pišu sa takvim pitanjem na pameti. Lektiru za pretposlednji čas, onaj o ženskoj autofikciji, ispovednoj & stvarnosnoj prozi, nisam uspeo do kraja da uobličim jer sam se našao u slatkim mukama kresanja materijala na razumno čitalačko opterećenje od dva ili tri dela. Spisateljice u ovoj rubrici (domaće i strane) su: Lana Bastašić, Milica Vučković, Katarina Mitrović, Dubravka Ugrešić, Đurđica Čilić, Nađa Petrović, Rumena Bužarovska, Sali Runi, Elena Ferante. Na kraju, poslednji čas djelomice iskače iz okvira kursa i uključuje radove STRANIH autra, dakle ne jugoslovenskih ili južnoslovenskih, koji tematizuju elemente YU/balkanske/regionalne istorije, kulture ili životnog folklora.
1. PRVI SVETSKI RAT
— Miloš Crnjanski, DNEVNIK O ČARNOJEVIĆU
— Miroslav Krleža, HRVATSKI BOG MARS
— Jaroslav Hašek, DOBRI VOJNIK ŠVEJK
— Ernest Hemingvej, ZBOGOM ORUŽJE
2. KUNSTLERROMAN / ROMAN O UMETNIKU
— Miroslav Krleža, POVRATAK FILIPA LATINOVICZA
— Danilo Kiš, MANSARDA
— Džejms Džojs, PORTRET UMETNIKA U MLADOSTI
— Bonus: J. V. Gete, GODINE UČENJA VILHELMA MAJSTERA
3. LOGORAŠKA / ZATVORSKA KNJIŽEVNOST
— Borislav Pekić, GODINE KOJE SU POJELI SKAKAVCI (1)
— Vitomil Zupan, LEVITAN
— A. Solženjicin, JEDAN DAN IVANA DENISOVIČA
— F. M. Dostojevski, ZAPISI IZ MRTVOG DOMA
4. VEŠTICE
— Dubravka Ugrešić, BABA JAGA JE SNIJELA JAJE
— Želimir Periš, MLADENKA KOSTONOGA
— Ivana Nešić, ZELEBABINI DAROVI
— Medlin Miler, KIRKA
— Teri Pračet, SESTRE PO METLI
5. ŽENSKA AUTOFIKCIJA I STVARNOSNA PROZA
6. STRANCI O YU TEMAMA
— Kazuo Išiguro, ZAKOPANI DŽIN
— Ismail Kadare, TRI ELEGIJE ZA KOSOVO
— Čajna Mjevil, GRAD I GRAD
Pre nekoliko dana podelio sam čitalačke materijale — PDFove literature i lektire — sa nekih od svojih kurseva (Moderna slovenačka poezija i Moderna slovenačka proza) u nadi da će biti zanimljivi ljubiteljima celoživotnog učenja i meni sličnim voajerima tuđih univerzitetskih kurseva. Uprkos katancima, zatvoreni je fakultet deo otvorenog univerziteta & vreme koje provodimo braneći jedni druge u ovim zanimljivim vremenima možemo uložiti i u malo samoobrazovanja sa strane. Učiti je uostalom slatko kada se uči iz radoznalosti (unutrašnja motivacija) a ne zarad ESPB bodova (vanjska mot.).
Elem nastavljam sa deljenjem nastavnih materjiala. U prilogu je link ka biblioteci tekstova za master kurs o eksperimentalnoj književnosti punog naziva „Neoavangardne i eksperimentalne tendencije u srpskoj književnosti XX i XXI veka“. Kurseve o slovenačkoj književnosti volim zbog elegantnih silabusa, a ovaj o eksperimentalnoj književnosti jer je najluđi & u samom epicentru svega što me u književnosti zanima, a to su ekscesi, margine, subverzije, manirizmi, transgresije, preobražaji, rušenja i izvrtanja. Na časovima pričamo o temama kao što su: konceptualna i performativna umetnost/književnost (v. Judita Šalgo, 67 MINUTA NAGLAS), vokovizuel i vizuelna poezija (v. Vladan Radovanović), postmoderni žanrovski eksperimenti (v. Damjanov, Basara), kompjuterska književnost (v. Miroljub Todorović), nelinearna književnost (ima još stvari osim Milorada Pavića!); parodije, pastiši, groteska, apsurd, fantastika, fragmentarije, minimalizam; ovog semestra sam u čorbu ubacio i predavanje o knjigama-objektima (eng. artist’s book), projektima koji sam fizički oblik knjige smatraju poljem umetničke igre.
Neoavangardna i postmoderna srpska književnost tema je i moje doktorske disertacije (VIZUELNI ELEMENTI U PROZI SRPSKE NEOAVANGARDE I POSTMODERNIZMA). Za mene, ova srpska književnost u andergraundu među najboljim je proizvodima našeg nacionalnog kanona.
PREPORUKE ZA PRVE ČITAOCE
— Vojislav Despotov, ČEKIĆ TAUTOLOGIJE. Šarmantna antologija + udžbenik jugoslovenske eksperimentalne poezije, podeljena po žanrovima za lakše praćenje.
— Vojislav Despotov, PETROVGRADSKA PRAŠINA / ANDRACI, JEPURI I OSTALA NAJVAŽNIJA ČUDOVIŠTA PETROVGRADA I SREDNJEG BANATA. Izvrsna, pristupačna postmoderna fantastika koja je faktički književnost za decu. STO GODINA SAMOĆE za osnovnoškolce.
— Judita Šalgo, 67 MINUTA NAGLAS. Konceptualna vizuelna poezija o pesnikinjinim anksioznostima, otuđenostima, strahovima i radostima. Eksperimentalna ispovedna poezija. Nijednu zbirku pesama nisam toliko delio sa ljudima kao ovu.
— Sava Damjanov, štagod. Urnebesna zezancija sa svim mogućim kanonima i visokoparnim mitovima srpske i svetske književnosti, istorije i kulture. Najsjajnije parodije u srpskoj književnost od Stanislava Vinavera. Poslednji neknjiževnik kojem sam pokazao PORNO-LITURGIJU ARHIEPISKOPA SAVE smejao se dva minuta kada je video priču „Kako je Dositej Obradović postao zla žena“. Pozajmio je od mene sve primerke Savinih „knjiga“ (zeznuto je nazivati ih romanima ili zbirkama kratkih priča jer realno nisu nijedno) i još ih nije vratio.
(– Na slici: odlomak iz Vladan Radovanović, PUSTOLINA. U pitanju je vokovizuelni roman i knjiga-objekat sa providnim stranicama, stranicam sa rupama, crnim listovima i stranicama koje se razvijaju kao svitak.)
POETICA DEPONIA 