Citati

ČAS JE, OZIRISE

Nema pisca & spisateljice koji nisu pomislili da je sve već napisano; da su prekasno stigli na scenu (John Barth, NOVEL IN THE NEXT CENTURY), da su dobre teme očerupane, da novih glasova ne može biti, već samo odjeka, da su najbolje ideje polovne a najzanimljiviji zapleti istrošeni & da u najboljem slučaju mogu samo prepisivati od velikana. Ta je boljka univerzalna. Kao što prehlada napada hladnim vazduhom prosuvljenu sluzokožu grla, ovaj mentalni virus napada u trenucima samosumnje, očajanja, kao opravdanje za izbegavanje pisanja. Najlepši takav lament mi je ova molba književnika da, čudom ili nebeskim uplivom, njegovo delo bude Novo, Nerabljeno, Sveže, Originalno, do sada Neizrečeno:

Da su mi reči neznane, izrazi novim jezikom sročeni, i ono što još niko nije čuo, i ono što nije ponovljeno — oh, da mi je rečenica nedosadna, slovo koje preci nisu izrekli!

Oh, da mi je znati što drugi ne znaju, nešto od onoga što nije pusto ponavljanje, pa da to iskažem, i srce svoje na odgovoro potaknem, da mu iskukam svoju nevolju, da mu doturim teret koji prtim na leđima…

Autor ovog zapisa je helipolijski sveštenik Kekepere-sonbu (Khakheperraseneb), pisar faraona dvaneste dinastije. Muka starog Keka je svevremena — kako da kukam, i da kukanje zvuči iskreno, kada je sve iskukano? Kekepere-sonbu mislio je da je sve već napisano pre četiri hiljade godina. U trenutku kada mu je strah od istrošenosti jezika i velikih rečitih predaka prošao kroz glavu, vremenski je bio bliži šumama i rekama u Sahari nego Hristovom rođenju.

(Citat prema: Vesna Krmpotić, ČAS JE, OZIRISE: ANTIANTOLOGIJA STARE EGIPATSKE KNJIŽEVNOSTI, 1976, Nolit, str. 55)

Čiksentmihalji, TOK: Čitanje & pisanje poezije

Najvažniji oblik kreativne upotrebe jezika, već nekoliko puta pomenut u prethodnim kontekstima, jeste poezija. Stih je idealan za oblikovanje svesti jer osposobljava um da iskustva pohranjuje u kondenzovanom i transformisanom obliku. Svake večeri pročitati nešto iz knjige poezije za um je isto što i gimnastika za telo — način da ostanemo u formi. Ne mora to biti „velika“ poezija, barem ne u početku. Nije nepohodno ni čitati celu pesmu. Važno je pronaći bar jedan red, ili stih, koji počinje da peva.

I ponovo, nema nikakvog razloga za ostajanje na nivou pasivnog konzumenta. Svako može, uz malo discipline i istrajnosti, naučiti da uredi lična iskustva kroz stih. Kao što je pokazao Kenneth Koch, njujorški pesnik i socijalni reformator, čak su i deca iz geta i polupismeni starci u staračkim domovima u stanju da, uz minimalno vežbanja, pišu prelepo dirljivu poeziju. Nema dileme da ovladavanje ovom veštinom poboljšava kvalitet njihovog života. Ne samo da uživaju u tom iskustvu, već u tom procesu znatno povećavaju i samopoštovanje. Slične koristi pruža i pisanje proze, ali prozi nedostaje očigledan red nametnut metrom i rimom.

(Mihalj Čiksentmihalji, TOK: PSIHOLOGIJA OPTIMALNOG ISKUSTVA, prev. Vera Varadi, Mirjana Sovović, 2017, Fedon; Mihaly Czikszentmihalyi, FLOW: THE PSYCHOLOGY OF OPTIMAL EXPERIENCE, 1990, Harper and Row)

Na strani medveda

Novi rad je o ekologiji & ekokritici & nastaviće se na izvestan način na prethodni, koji je bio o ekološkim bajkama Desanke Maksimović. (Oba su o dečijoj književnosti). Kroz literaturu sam se upoznao sa Džonom Muirom, srčanim piscem prirodnjačkih putopisa o američkoj divljini sa početka XX veka.

Well, I have precious little simpathy for the selfish propriety of civilized man, and if a war of races should occur between the wild beasts and Lord Man, I would be tempted to sympathize with the bears.

(John Muir, THE STORY OF MY BOYHOOD AND YOUTH, 1913; iz: THE EIGHT WILDERNESS-DISCOVERY BOOKS, 1992, Diadem Books, str. 155)

Najveći lažnjak u Evropi

Mussolini is the biggest bluff in Europe. If Mussolini would have me taken out and shot tomorrow morning I would still regard him as a bluff. The shooting would be a bluff. Get hold a good photo of Signor Mussolini sometime and study it. You still see the weakness in his mouth which forces him to scowl the famous Mussolini scowl that is imitated by every 19-year-old Fascisto in Italy. Study his past record. Study the coalition that Fascismo is between capital and labor and consider the history of past coalitions. Study his genius for clothing small ideas in big words. Study his propensity for dueling. Really brave men do not have to fight duels, and many cowards duel constantly to make themselves believe they are brave. And then look at his black shirt and white spats. There is something wrong, even histrionically, with a man who wears white spats with a black shirt. (…)

The Fascist dictator had announced he would receive the press. Everybody came. We all crowded into the room. Mussolini sat at his desk reading a book. His face was contorted into the famous frown. He was registering Dictator. Being an ex-newspaperman himself he knew how many readers would be reached by the accounts the men in the room would write of the interview he was about to give. And he remained absorbed in his book. Mentally he was already reading the lines of the two thousand papers served by the two hundred correspondents. “As we entered the room the Black Shirt Dictator did not look up from the book he was reading, so intense was his concentration, etc.”

I tiptoed over behind him to see what the book was he was reading with such avid interest. It was a French-English dictionary–held upside down.

(Ernest Hemingway, „Mussolini, Europe’s Prize Bluffer“, The Toronto Daily Star, 27jan23)

* * *

Musolini je najveći lažnjak u Evropi. Da me Musolini sutra ujutru izvede na streljanje opet bih smatrao da je lažnjak. I streljanje bi bilo lažnjačko. Uzmite jednom neku dobru fotku Senjor Musolinija i proučite je. I dalje vidiš slabost u njegovim ustima koja ga prisiljava da se mršti čuvenim Musolinijevim namrštenim izrazom koji oponaša svaki 19-godišnji fašisto u Italiji. Prouči njegov dosadašnji record. Prouči savez koji fašizam predstavlja između kapitala i rada & razmotri istoriju prošlih saveza. Prouči njegovu genijalnost oblačenja malih zamisli u velike reči. Prouči njegovu sklonost dvobojima. Zaista hrabri ljudi ne moraju da ulaze u dvoboje, a mnoge kukavice stalno se sukobljavaju u dvobojima da bi uverili sebe da su hrabri. A onda baci pogled na njegovu crnu košulju i bele kamašne. Nešto nije u redu, čak i histrionično, sa čovekom koji nosi bele kamašne na crnu košulju. (…)

Fašistički diktator je najavio da će primiti štampu. Svi su došli. Nagurali smo se u sobu. Musolini je sedeo za svojim stolom & čitao knjigu. Lice mu je bilo iskrivljeno u čuveni namršteni izraz. He was giving Dictator. Kao bivši novinar znao je do koliko će čitalaca dopreti izveštaji koji će ljudi u toj sobi napisati o intervjuu koji će uskoro dati. I ostao je udubljen u svoju knjigu. Mentalno je već čitao redove iz dve hiljade novina koje će napisati dve hiljade dopisnika. „Kada smo ušli u sobu Diktator Crnokošuljaš nije digao pogled sa knjige koju je čitao, toliko je snažna njegova koncentracija“, itd.

Prišunjao sam se iza njega da vidim koju je knjigu čitao sa tako strastvenim zanimanjem. Bio je to francusko-engleski rečnik okrenut naopačke.

Igo kaže trans prava

[Viktor Igo] wrote: „George Sand cannot determine whether she is female or male. I entertain a high regard for all of my colleagues, but it is not my place to decide whether she is my sister or my brother“.

(Samuel Edwards, GEORGE SAND: A BIOGRAPHY OF THE FIRST MODERN, LIBERATED WOMAN, 1972, David McKay Company, 4)

Celebration of Markets

Juče je vojska SAD napala Venecuelu (Karakas). Setio sam se ovog Pinčonovog citata.

Don’t forget the real business of War is buying and selling. The murdering and violence are self-policing, and can be entrusted to non-professionals. The mass nature of wartime death is useful in many ways. It serves as spectacle, as diversion from the real movements of the War. It provides raw material to be recorded into History, so that children may be taught History as sequences of violence, battle after battle, and be more prepared for the adult world. Best of all, mass death’s a stimolous to just ordinary folks, little fellows, to try ‘n’ grab a piece of that Pie while they’re still here to gobble it up. The true war is a celebration of markets. Organic markets, carefully styled „black“ by the professionals, spring up everywhere. Scrip, Sterling, Reichsmarks continue to move, severe as classical ballet, inside their antiseptic marble chambers. But out here, down here among the people, the truer currencies come into being.

(Thomas Pynchon, GRAVITY RAINBOW, 2013, Vintage Books, pp. 124-125)

_______________

Ne zaboravi da je pravo zanimanje Rata kupovina i prodaja. Ubijanje i nasilje odvijaju se sami od sebe i mogu se poveriti i neprofesionalcima. Masovna priroda smrti u ratu korisna je po mnogo čemu. Ona služi kao spektakl, za odvraćanje pažnje od stvarnih pokreta Rata. Smrt obezbeđuje sirovi materijal namenjen beleženju u Istoriji, kako bi deca mogla učiti Istoriju kao sekvence nasilja, bitku za bitkom, i biti spremnija za svet odraslih. Što je najbolje, masovna smrt je stimulus običnim ljudima, prostom malom čoveku, da pokuša zgrabiti parče Pite dok je još u stanju da je pozoba. Pravi je rat proslava tržišta. Organska tržišta, oprezno krštena kao „crna“ od strane profesionalaca, izbijaju posvuda. Bonovi, Sterlinzi, Rajhsmarke nastavljaju da se kreću, strogo kao klasični balet, unutar njihovih antiseptičkih mermernih odaja. No ovde, ovde dole među narodom, istinitije se valute rađaju.

(Tomas Pinčon, DUGA GRAVITACIJE, prev. Nina Muždeka, 2019, Dereta, str. 152-153; redakcija prevoda MJ)

D’ÉCRIVAIN

Emil Zola o Gistavu Floberu:

Gistav Flober i njegove knjige jedno su, i bilo bi uzaludno tražiti ga drugde. On nema hobija, nije sakupljač, niti lovac, ni pecaroš; on piše svoje knjige, to je sve. Stupio je u književnost kao što se pre stupalo u kaluđere, da u svom činu uživa i da u njemu umre. On živi u manastiru, piše po deset godina jedno delo, koje po ceo dan preživljava iznova, meri sve po toj novoj knjizi, diše, jede i pije kroz tu knjigu. Ne poznajem čoveka koji više od njega zaslužuje ime književnika; on je sav svoj život posvetio svojoj umetnosti.

(Émile Zola, LES ROMANCIERS NATURALISTES, 1893; prev. Miloš Crnjanski u „NOVEMBAR Gistava Flobera“, redakcija moja)

—

Je me reproche même les quelques détails intimes que je donne ici. Gustave Flaubert est tout entier dans ses livres; il est inutile de le chercher ailleurs. Il n’a pas de pas sion, ni collectionneur, ni chasseur, ni pêcheur. Il fait ses livres, et rien de plus. Il est entré dans la littérature, comme autrefois on entrait dans un ordre, pour y goûter toutes ses joies et y mourir. C’est ainsi qu’il s’est cloîtré, mettant dix années à écrire un volume, le vivant pendant toutes les heures du jour, ramenant tout à ce livre, respirant, mangeant et buvant par ce livre. Je ne connais pas un homme qui mérite mieux le titre d’écrivain; celui-là a donné son existence entière à son art.

Oden, Kafka, porodica Man

Zanimljivo je da se Vistan Hju Oden (Wystan Hugh Auden) 1935. godine venčao s Erikom Man, kćerkom Tomasa Mana, te joj tako omogućio da stekne britansko državljavnstvo. Prvi „planirani“ mladoženja bio je njegov prijatelj Kristofer Išervud, a kada je on prepustio ponudu Odenu, Oden je smesta telegramom odgovorio porodici Man jednom rečju: „Očaran!“ [„DELIGHTED“]. Pojavio se i u Švajcarskoj da začikava svog tasta primedbom da mu je Kafka najveći nemački pisac novijeg vremena, ali Tomas Man je bio Kafkin obožavalac. Jednom kasnijom prilikom, potkraj Drugog svetskog rata, kada se našao u Pentagonu i zalutao tražeći izlaz po nekim od 800 hodnika, setio se, kaže, Kafke. Konačno, ugledao je jednog stražara i upitao ga kako da iziđe, a ovaj mu je rako da je upravo izašao. (v. Alan Levy, W. H. AUDEN, p. 24). S Erikom Man se retko viđao, a li su ostali doživotni prijatelji; a na zapitkivanja novinara da li je tačno, kao što leksikoni navode, da su se oni razveli, odgovarao je da mu to nije poznato.

(Svetozar Koljević, ENGLESKI PESNICI DVADESETOG VEKA 1914–1980: OD VILFREDA OVENA DO FILIPA LARKINA, 2002, Zavod za udžbenike)

Life, although it may only be an accumulation of anguish, is dear to me, and I will defend it.

____

Iako se, možda, sastoji samo od patnji, život mi je mio, i ja ću ga braniti.

(Meri Šeli, FRANKENŠTAJN, p. X, prev. Slavka Stevović; rečenicu izgovara Stvor)