И великане муче свакодневне ствари попут сувише ниско постављених монитора. Филип Рот је екран на својој машини на писање подигао кутијом папира за штампање. Драга ми је неелегантност таквог решења јер сам висину свог монитора такође подесио импровизацијом. Мој је екран постављен је на, од доле ка горе:

1) Примерцима РОМАНА СРПСКЕ АВАНГАРДЕ 1 и РОМАНА СРПСКЕ АВАНГАРДЕ 2 (ур. Гојко Тешић, Службени гласник). Пошто су књиге дебеле, огромних димензија и приближно истог броја страна, пружају сјајан темељ мојој конструкцији. Незгода настаје када су ми књиге потребне, као што је био случај са припремањем антологије ЧОРБА ОД МИНОТАУРА. Живо је мучење извадити их & углавити их натраг. Њихова структурална вредност ипак надмашује све мане, али сам за сваки случај најважнија дела у њима скенирао.

2) С. Владушић, КЊИЖЕВНОСТ И КОМЕНТАРИ х2. Jедино решење за други слој, јер су у то једине две књиге добре кубикаже које поседујем у два истоветна примерка.

3) Мали дрвени балкон са рупом у средини. Испрва направио тата Сава за потребе уздигнућа лаптопа којем је рупа, по мојем познавању ергономике, помагала при хлађењу.

4) Икона + крст на балкону. Немају структурну улогу али потребна ми је сва помоћ при писању.

*) РУПА. Отвор у којем нестају читалачки материјали, рачуни, упуства, гајтани, подсетници. Званично служи као место за одлагање џепног скенера, који се на овој слици налази у левом подножју мониторске пирамиде.

5) Збирка раних стрипова Данијела Жежеља. Тврде корице омогућавају феноменалну покретљивост при подешавању угла гледања у монитор.

 

Недавно је објављен нови енглески превод песама Рада Драинца (SELECTED POEMS). Само неколико месеци пре овог издања библиотеке „Раде Драинац“ из Прокупља (објавили смо нешто детаљнију вест на МДНК), Трећи трг је објавио свој избор, BANDIT OR POET (2020), у својој двојезичној едицији „Homage“ и у преводу Новице Петковића. Наставите читање →

За нама је додела Нобелове награде за књижевност која је, још једном, била пропраћена вихором лажних вести, маштовитих учитавања и имагинарних новинарских шпекулација у вези са потенцијалним кандидатима. Да ли је заиста ауторка XY била у најужем избору, заједно са писцима Пером и Жиком? Да ли је награда по осми пут измакла ствараоцу том-и-том?

Укратко — не. То јест, могућно, али то у овом тренутку не можемо знати осим ако немамо моћ телепатије или приступ неколицини врло посебних тврдих дискова који се чувају негде у Шведској. Списак кандидата за књижевну награду Нобелов комитет објављује тек након 50 година, што значи да ћемо за све ауторе који су били у игри ове, 2021. године, сазнати тек 2071.

Наставите читање →

У авантуристичким романима прича обично иде овако. Млади јунак осети Позив да учини Велику ствар и одазива се. Велика Ствар је чин који превазилази њега самог. Она захтева огромну жртву али доноси изванредну моралну победу и психо-духовно самоостварење, уз које често иду и опипљивије награде попут спашавања света, принцезине руке или поседовања 50% земље у монархији. Сетимо се Лука Скајвокера, Биберчета, трећих синова, Билба Багинса, Исуса, Харија Потера, Парсифала, Аљоше Поповича, Буде или Супер Марија.

Гениозни, весели & напаћени Достојевски, који је авантуристичке и готске романе обожавао, на њима одрастао и по њиховим траговима често и сам стварао, домислио је једну од најмрачнијих таквих архетипских прича. Шта ако Велика Потрага нашег јунака није побеђивање змаја и враћање Косова, као у ХОБИТУ, већ убиство првог степена? Рођа Романович Раскољников чини управо то. Али ствари не иду по плану. Упркос уверењу да ће се хомицидом бабе-зеленашице ослободити тривијалних етичких окова и постати над-морални суперчовек, Родиону након тамног тријумфа — проради савест. Његово душевно обликовање не завршава се филозофским експериментом који подразумева секиру у туђу главу, већ тек тада почиње.