O knjigama

Oden, Kafka, porodica Man

Zanimljivo je da se Vistan Hju Oden (Wystan Hugh Auden) 1935. godine venčao s Erikom Man, kćerkom Tomasa Mana, te joj tako omogućio da stekne britansko državljavnstvo. Prvi „planirani“ mladoženja bio je njegov prijatelj Kristofer Išervud, a kada je on prepustio ponudu Odenu, Oden je smesta telegramom odgovorio porodici Man jednom rečju: „Očaran!“ [„DELIGHTED“]. Pojavio se i u Švajcarskoj da začikava svog tasta primedbom da mu je Kafka najveći nemački pisac novijeg vremena, ali Tomas Man je bio Kafkin obožavalac. Jednom kasnijom prilikom, potkraj Drugog svetskog rata, kada se našao u Pentagonu i zalutao tražeći izlaz po nekim od 800 hodnika, setio se, kaže, Kafke. Konačno, ugledao je jednog stražara i upitao ga kako da iziđe, a ovaj mu je rako da je upravo izašao. (v. Alan Levy, W. H. AUDEN, p. 24). S Erikom Man se retko viđao, a li su ostali doživotni prijatelji; a na zapitkivanja novinara da li je tačno, kao što leksikoni navode, da su se oni razveli, odgovarao je da mu to nije poznato.

(Svetozar Koljević, ENGLESKI PESNICI DVADESETOG VEKA 1914–1980: OD VILFREDA OVENA DO FILIPA LARKINA, 2002, Zavod za udžbenike)

Demon, đavo, vampir, duh

U rukama mi je FRANKENŠTAJN Meri Šeli (prev. Slavka Stevović: Marry Shelley, FRANKENSTEIN, 1818 — čitam roman u susret KLASICI NA ZELENOM (29jul25 @ Kampus UNS) — i mozak mi je trudan od poveznica između Frankenštajnovog stvora i savremenih AI modela. Šta drugo može pasti na pamet čitaocu ovog romana, pomislili bi, jer je sličnost između veštačkog čoveka M. Šeli i veštačke inteligencije AI modela očigledna — ali podudarnosti su delikatne & fascinantne. (Evo jedne:) Susrevši se sa svojom kreacijom prvi put van laboratorije, jedne olujne večeri podno švajcarskih planina, Viktor Frankenštajn opisuje stvora pridevima koji dočaravaju sleđenu mu krv u žilama: gigantsko, defomisano, užasno, nakazno, odvratno (gigantic, deformed, wretched, hideous, depraved). Viktor F., a kroz njega Meri Šeli, u romantičarskom zanosu poredi kreaturu sa zlodusima iz usmenih predanja: demonom, đavolom, vampirom, duhom (daemon, devil, vampire, spirit). Stvor i jeste, poput folklornih čudovišta, povezan sa htonskim svetom („Gotovo da je to moj vampir, moj sopstveni duh, oslobođen iz groba […]“ / „My own vampire, my own spirit let loose from the grave“). Ali ovaj bauk nije drevan, nije večan, nisu ga pravili stari bogovi, nije nastao od zaboravljene kletve, niti su ga okotile aždaje: sagrađen je (poentiram sličnost sa AI) u novom dobu, oruđima nauke i rukom savremenog čoveka.

Staračka književnost

Evo šta mi je palo na pamet tokom čitanja pripovetke SVAKOG JUTRA PUT DO KUĆE SVE JE DUŽI Fredrika Bakmana (2019, prev. Nikola Perišić, Laguna). Ako postoji književnost za decu — inače jedina „vrsta“ književnosti određena prema uzrastu čitalaca; ne postoji književnost srednjih godina niti penzionerska književnosti — mogla bi postojati i književnost za staru dob. Obe demografije povezuje, u narodnoj mudrosti, neozbiljnost i neopterećenost društvenim okvirima (v. npr. Igor Kolarov, AGI I EMA), a sociološki gledano, i mladi i penzioneri podjednako su ranjive grupe o kojima zajednica brine kroz različite institucije. Oblik te staračke književnosti bio bi stoga sličan dečijoj. Takva dela bi bila: kratka (da ne zamaraju čitaoce), štampana velikim slovima (kako bi se štedele oči), obogaćena ilustracijama (radi lakšeg praćenja za one sa otežanom koncentracijom), pisana lakim jezikom i slikovitim metaforama. A za razliku od dečije književnosti, dela staračke književnosti govorila bi o konkretnim izazovima stare dobi: slabijoj pokretljivosti, emotivnom teretu saznanja da mlađi članovi porodice moraju brinuti o nama, smanjenom društvenom krugu, smrti partnera i prijatelja, odnosima sa decom i unucima, zaboravljanju, kognitivnom slabljenju, demenciji. Ako bi takva književnost postojala, Bakmanova novela bila bi lektira.

Great leveler

Čitam kratak roman GRBA japanske spisateljice Sao Ićikave (市川沙央, ハンチバック / Ichikawa Sao, HANCHIBAKKU, 2023; prev. Divna Tričković, 2024, Lumo Books) & procesuiram ovaj odlomak. Nikada nisam razmišljao o e-čitačima, a sledstveno i piratskim bazama, epubima, zvučnim knjigama i hajdučkim bibliotekama (eng. shadow libraries) kao sredstvima poništenja ableizma papirnate knjige.

Junakinja, poput autorke, živi sa teškim invaliditetom, u kolicima i sa pokretnim respiratorom. U objektu za negu ona vreme između ostalog provodi pišući tzv. kotatsu članke (drugim rečima: SEO mamce) i prateći onlajn nastavu na univerzitetu. Ima toga još. Strašna knjiga.

Amor fati 2025

Niče je bio taj koji mi je pomogao. U nekom trenutku, pala mu je na pamet zamisao koju je nazvao „ljubav prema sopstvenoj sudbini“. Štagod da ti je sudbina, štagod se dođavola desi, reci: „Ovo je ono što mi je potrebno“. Možda će izgledati kao propast, ali navali na to kao da je prilika, izazov. Ako uneseš ljubavi u taj trenutak — a ne obeshrabrenje — videćeš ćeš da je snaga tu. Svaka katastrofa koju preživiš poboljšanje je tvoje ličnosti, tvoga stava i tvoga života. Kakva privilegija! Tada će spontanost tvoje prirode imati priliku da poteče.

A onda, kada se osvrneš na svoj život, videćeš da su trenuci što su izgledali kao veliki promašaji praćeni slomom bili događaji koji su oblikovali život koji sada vodiš. Shvatićeš da je to stvarno istina. Ništa ti se ne može desiti što nije pozitivno. Ako nešto i izgleda & daje osećaj kao da je negativna kriza — nije. Kriza te baci unazad, a kada se od tebe zahteva da pokažeš snagu, snaga se pojavi. Tamna noć duše dolazi tik pred prosvetljenje.


(Joseph Campbell, A REFLECTIONS ON THE ART OF LIVING, 1991, Harper Collins)

***

(Pesma: Ivan V. Lalić, Amor fati, PISMO, 1992, Srpska književna zadruga)

Dok knjige pišu strojevi

Spremam se za šetanje parapolicijskih državnih falangi po cvrčećem asfaltu dok sa vanpendrečne udaljenosti ispijam ladan Sprajt uz glasno gutanje i coktanje & razmišljam o još jednoj borbi. Biće nama bitaka i nakon oslobođenja (autor se ovome vrlo raduje). Saznao sam danas da u Kentaurovom izdanju Orvelove 1984, u prevodu Vlade Stojiljkovića (1977, Jugoslavija; predgovor Leo Mates) fali jedna od najznačajnijih sintagmi u romanu; a i prevedenom fragmentu bi dobro došlo doćerivanje u jednoj reči. U tekstu-unutar-teksta pod nazivom TEORIJA I PRAKSA OLIGARHIJSKOG KOLEKTIVIZMA („teška crna knjiga, nevešto ukoričena, bez ikakvog imena i naslova na koricama“), stoji ovakav opis distopije:

U svim korisnim veštinama, svet ili stoji na mestu ili ide unatrag. Njive se i dalje obrađuju pomoću mašina.

Umesto toga bi trebalo (navoadim hrvatski prevod Antuna Šoljaka):

U svim korisnim umijećima svijet ili stoji u mjestu, ili nazaduje. Polja se obrađuju konjskim plugovima dok knjige pišu strojevi.

(Izvornik: „In all the useful arts the world is either standing still or going backwards. The fields are cultivated with horse-ploughs while books are written by machinery.“)

Sviđa mi se prevođenje „arts“ kao „umeća“, a ne prosto „veština“. Ali pažnja mi je naravno na delu o knjigama koje pišu mašine. Razlikujem avangardnu kompjutersku poeziju — stvorenu pomoću stroja — od mašinske „AI“ umetnosti — stvorenu od strane stroja. Orvel je znao pre skoro sto godina: mašinska je umetnost, stvorena uz minimalnu čovečiju interakciju, neljudska i dehumanizujuća. Stoga se i dovodi u vezu sa neljudskim i dehumanizujućim društvenim sklopovima poput feudalizma i fašizma. Svet u kojem se najdivniji proizvod ljudskog duha, mašte, slobode & pobune — umetnost — delegira robotima kalibrisanim od strane fantomskih IT službenika megakorporacija, a sami se ljude svode na plug, ašov & skripte za popunjavanje Eksela, nije dobar svet. Šetaćemo mi i mašine dok im CPU ne pregori na Futoškoj raskrsnici u julu.

Recently, Wembanyama was at the end of one of Sanderson’s books, Words of Radiance. He was at the climactic finish of the 1,087 page tome as he lay in bed.

„I had to stop, because I wanted to save it for game day.“

Wembanyama picked the book up again the next morning, finishing it before facing off against the Pistons. Energized by the story, he put up the first triple-double of his career, finishing with 16 points, 12 rebounds and 10 assists in the Spurs’ sixth win of their season.

(sportingnews.com: Victor Wembanyama loves Brandon Sanderson’s books, and Sanderson loves Wembanyama’s passion for reading)

Agata Kristi, UBISTVO U ORIJENT EKSPRESU (1934)

Nakon uspešnog detektivskog zadatka negde na Bliskom istoku, Herkul Poaro se vraća kući. Ukrcavajući se na Orijent ekspres — raskošnu i krajem XIX / početkom XX veka popularnu voznu liniju između Carigrada i Pariza — čuveni istražitelj mašta o zasluženom predahu između dva posla. Malo razgledanja okoliša, malo čaja, duvana, skin kera, lepih ručkova i sna na truckavim voznim točkovima — i biće kao nov. Ali odmora za Herkula Poaroa nema. Negde u Kraljevini Jugoslaviji, između Vinkovaca i Slavonskog Broda, voz staje zarobljen nanosima snega. Iste noći, u kupeu do Poaroovog dešava se ubistvo. Ko je od 10+ putnika u voznim kolima svedok, a ko osumnjičeni? Ko govori istinu, a ko laže ne samo o zločinu — nego i o svome identitetu? I ko je uostalom sama žrtva, i šta je uradila da zasluži tako nasilnu i proračunatu smrt?

UBISTVO U ORIJENT EKSPRESU engleske spisateljice Agate Kristi (Agatha Christie, MURDER ON THE ORIENT EXPRESS, 1934, Collins Crime Club; prvi prev. Nevena Cerović, 1958, Beograd: Kosmos) svojim se zapletom, tokom i raspletom ističe kao jedan od najneobičnijih klasičnih detektivskih romana. Čitava se istraga odvija samo u jednom vagonu — u stotinjak kvadratnih metara sve sa hodnicima — tokom nekoliko časova. Otežavajuća je okolnost i egzotična galerija putnika svih staleža i etniciteta koja uljučuje: mađarske plemiće, ruske kneginje, engleske batlere, italijanske mutivode, američke detektive, švedske misionare, nemačke služavke; guvernante, vojnike, turiste i biznismene.

Deluje nenormalno? Zato što jeste. Herkul Poaro i njegovi pomoćnici nemaju na raspolaganju napredne policijske alate, mogućnost tabananja gradom i zemljom, pomoć lokalnih organa reda, niti ma kakvu sigurnu proveru činjenica i izjava. Sve što im je pri ruci jeste šačica materijalnih dokaza i tuce zbunjujućih svedočenja. I naravno: pamet. Poaro zločine uostalom ne rešava forenzikom, već psihologijom i meditacijom. Ali ovaj je slučaj lud i vremenom postaje sve luđi, a ne sve jasniji. (Jedan od likova izriče: „Ovo je neverovatnije od bilo kog detektivskog romana koji sam ikada pročitao!“; Drugi dodaje: „Ludnica, eto šta je ovaj slučaj — prava ludnica!“). Histeričan zaplet proizvešće i histeričan rasplet, jedan od najpoznatijih u žanru.

Blokada #1: Moderna slovenačka poezija & proza

FFUNS je u blokadi do ispunjenja studentskih zahteva; studentima sam na borbi zahvalan i ponosan sam na njih. Časova neće biti do daljnjeg, a pauzu u zvaničnom obrazovanju iskoristiću za propagandu neformalnog učenja tj. deljenje čitalačkih & nastavnih materijala. Pristup tim PDFovima već imaju moji polaznici, a možda će neki od tih kurseva studijskog programa Srpske književnosti@FFUNS biti privlačni studentima drugih godina, odseka, fakulteta, univerziteta; kao i đacima, odraslima, građanima, penzionerima i svim ostalim ljubiteljima celoživotnog obrazovanja. Ispita svakako nema, tako da se lektiri čovek može posvetiti natenane i isključivo za svoje uživanje.

Prvo ću ostaviti linkove za Modernu slovenačku poeziju i Modernu slovenačku prozu, izborne kurseve sa III godine. Program na ovim predmetima jedan mi je od najboljih silabusa na OAS. Razlog? Tokom samo jednog semestra čitaju se na ovim časovima dela iz poslednjih 150 godina varljivo male a zapravo vrlo bogate istorije slovenačke književnosti. Dok su ostali kursevi na OAS uglavnom posvećeni pojedinačnim književnim epohama, na Slovenačkoj čitamo stvaraoce iz: Romantizma, Realizma, Simbolizma, Modernizma, Ekspresionizma, Avangarde, Neoavangarde, Postmoderne, posleratne i savremene književnosti. Počinjemo sa Francom Prešernom, titanom slovenačke i evropske romantičarske poezije, a završavamo Tomažom Šalamunom i Goranom Vojnovićem. Nekada kroz gradivo moramo da trčmo, ali studenti imaju priliku da izbliza posmatraju, kao kitove u akvarijumu, gibanje književnih epoha i talasanje uticaja jednih na druge autore, što je korisno & na druge oblasti primenjivo znanje.

U zimskom semestru bavimo se Modernom slovenačkom poezijom, a u letnjem prelazimo na Modernu slovenačku prozu. Pažljiviji radoznalci primetiće da se u drugom programu nalazi mali uljez u vidu drama Ivana Cankara (drame očigledno nisu prozna dela), titana br. 2 slovenačke i evropske književnosti. Naš kazan naša rakija — kako da govorimo o slovenačkoj književnosti bez KRALJA BETAJNOVE i SLUGU? Ova dela ujedno i preporučujem kao komplementarna našim tekućim zanimljivim vremenima.

Linkovi:

— Moderna slovenačka poezija materijali: https://www.dropbox.com/scl/fo/brgla7nzyvshp6b8g7vjv/ACBYVYZyR9-PlTfXL12MGRQ?rlkey=0snsvimcsc09l7sbz059zuskt&st=gidh0xol&dl=0

— Moderna slovenačka poezija YT predavanja: https://www.youtube.com/playlist?list=PLn_rzVdwlp2BX2aO4ssODzbCKU0S7MPom

— Moderna slovenačka proza materijali: https://www.dropbox.com/scl/fo/nurwvx5hpwur5kmv7dx9p/AOuaK8kM3eT67txv7TqbRpk?rlkey=7p32leqo90zsfmyvm3ulnyyna&st=yphni9xz&dl=0

— Moderna slovenačka proza YT predavanja: https://www.youtube.com/playlist?list=PLn_rzVdwlp2D6nlO6UAqzw-IYVfpRI1SF

YT predavanja su za ranije iteracije ovih kurseva, Slovenačku književnost 1 (Moderna slovenačka proza) i Slovenačku književnost 2 (Moderna slovenačka poezija).

NAGLAS: O stvaralaštvu En Karson (okt24)

Nakon letnje pauze, program o ženskoj književnosti „Naglas“ vraća se u KCVMC. Naredni događaj biće posvećen fascinantnoj kanadskoj pesnikinji En Karson (Anne Carson), jednoj od meni najomiljenijih autorki na svetu, a program će voditi izvanredne stvarateljke i književne radnice Snežana Nikolić @ — uz moju malenkost jedna od začetnica „Naglasa“ — i Dajana Milovanov.

Kao čitalac naginjem prozi, što će reći da količinski više čitam romane, priče i nefikciju, nego poeziju — pa mi je za čitanje pesničkih knjiga potrebno vremena da rekonfigurišem mozak za čitanje ciklusa, a ne poglavlja, i ne uđem u flow. Sa En Karson, koja pisanju pesničkih zbirki prilazi kao romanopisac, odmah mi je sve kliknulo. Njene knjige, iako raznolike, rasute i fragmentarne — svaki stvaralac isprva skicira svoja dela tako što u beležnicu zapisuje različite misli, citate, rečenice, fragmente, dnevničke zapise, opaske, tvitove, recepte, horoskope i ostale marginalije, a Karsonka kao da te svaštare objavljuje u integralnom obliku — elem, iako oblikom raznorodne, njene zbirke poezije objedinjene su snažnom zajedničkom pričom, temom ili konceptom, zbog čega izgledaju kao hipermoderni epsko-lirski projekti ili savremene poeme. Ti su središnji zapleti toliko sočni da mogu biti premise filmova: tu je priča o pesnikinjinom prvom, propalom braku (LEPOTA MUŽA, 2015, KCNS, prev. Bojana Vujin / THE BEAUTY OF THE HUSBAND, 2001), zatim retelling o antičkom čudovištu Gerionu (AUTOBIOGRAFIJA CRVENOG, 2021, KCNS, prev. Arijana Luburić Cvijanović & Igor Cvijanović / AUTOBIOGRAPHY OF RED, 1988), pa nastavak retellinga o čudovištu (CRVENI DOC>, 2023, KCNS, prev. Arijana Božović / RED DOC>, 2013) — ko još piše nastavak poput ALIENSA, TERMINATORA 2 ili KUMA 2, ali u poeziji? Za nekog drugog autora bi kao nemaštoviti blurb zvučalo da su istovremeno klasični poput mermerne biste i avangardni kao prdež u galeriji, ali En Karson je En Karson. Pre godinu dana, Snežana i ja smo „Naglas“ pokrenuli sa sledećim planom: neki događaji će biti posvećeni En Karson, a ostale ćemo smisliti usput. Toliko nas je opsedala, i srećom nastavlja da nas opseda. (Na slici: odlomak iz intervjua sa En Karson u The Paris Review, The Art of Poetry no. 88)

„Naglas“ posvećen stvaralaštvu En Karson, čije knjige trenutno sjajno prevodi i uređuje Kulturni centar Novog Sada, biće održan u ponedeljak 21okt24 u 18:00 u Digitalnom omladinskom centru, pod pokroviteljstvom Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“. Program će, još jednom, voditi sjajne Snežana Nikolić i Dajana Milovanov. Vidimo se!